Šta je BioRePhilia?

Autori:

Prim. Dr Sci. Med. DEJANA MILOJEVIĆ, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista perinatolog

NEBOJŠA VULOVIĆ

Apstrakt

Regeneracija predstavlja sposobnost obnavljanja izgubljenih ćelija u smislu funkcije i/ili morfologije i predstavlja pojam razvojne biologije. Regeneracija podrazumeva regeneraciju tela, uma i prostora. Reverzibilna sprega interakcije vodi ka prevođenju makroprostora u mikroprostor, prilagođeno savremenom načinu života. U kojoj meri ćemo uspeti u ovome zavisi od prihvatanja materijala u skladu sa evolucijom.

Regenerativna medicina pomera paradigmu u medicini sa simptomatskog lečenja na kurativni tretman. Primena tretmana regenerativne medicine je multidisciplinarna i kao takva, permanentno je polje obimnog istraživanja i kontroverzi. Jedan od diskursa na kojoj je i ponikao model BIOREPHILIA-e jeste vodeći se paralelom kliničke medicine, nedostatak primarne regenerativne medicine, u sada već duboko involviranoj regenerativnoj terapijskoj medicini. Model BIOREPHILIA-e upravo jeste model primarne regenerativne medicine.

Primarna zdravstvena zaštita obuhvata čitavo stanovništvo sa stava prevencije, skrininga, predloga protokola i ranog otkrivanja bolesti. Onda bi primarna regenerativna medicina selektovala istu populaciju sa ciljem što ranije regeneracije, ulaganja u obnavljanje, poboljšanje dužine i kvaliteta života. Kroz regenerativnu medicinu učimo starenje.

Koji organizmi mogu da se regenerišu (biljke, životinje, čovek), govoreći o živim organizmima, sledstveno se nameće pitanje regeneracije onoga što nije živo. Živi organizmi regenerišu se na različite načine i sa različitim regenerativnim kapacitetom. Tokom života ćelije se regenerišu ali tokom starenja sposobnost regeneracije opada ili smanjen kapacitet regeneracije dovodi do preranog starenja. Odgovore kroz nerazjašnjene dileme primarne regeneracije uobličili smo u model BIOREPHILIA-e. Regenerativna medicina je, najjednostavnije rečeno, obnova funkcije ćelije u svakom smislu.

Svako narušavanje toka razvoja bioćelije u bilo kom smislu dovodi do mutacije i degeneracije te otuda ideja unošenja prirode u prostor za regeneraciju.

Kvalitet dizajna obuhvata:

• Dobra ventilacija smanjuje širenje virusa
• Materijali koji apsorbuju zvuk i smanjuju nivo buke
• Optimizacija prirodne svetlosti smanjuje bol, potrebu za lekovima i boravak u bolnici
• Emocionalno blagostanje se povećava gledanjem u prirodne elemente
• Zatvorene bašte stvaraju veću društvenu interakciju
• Smanjuje procenat intrahospitalnih infekcija

Formula BIOREFILIJA-BioReFilija-BRF, osmišljena je da produži kvalitet života i očekivani životni vek kroz ponašanje sa 5 osnovnih puteva prepoznatih u metaboličkim, fizičkim, kognitivnim i emocionalnim funkcionalnim kapacitetima. Formula BRF je personalizovani model karakterizacije genotipa i fenotipa pojedinca, molekularno-genetski profil, medicinska evaluacija, životni stil u cilju prave terapijske strategije za pravu osobu u pravo vreme, utvrđivanje predispozicija bolesti i pravovremena prevencija.

Šta je formula BioReFilija (BRF)?

Grupa stručnjaka iz različitih oblasti medicine i biofilne arhitekture osmislila je formulu čiji je primarni cilj produžetak kvaliteta životnog veka. Integrisano je spoj PROSTOR-UM-BIĆE, kroz algoritam genetike, kliničke i funkcionalne medicine, kozmetike, usmerenih na personalizaciju zdravog starenja.

BRF Formula

Biofilni dizajn u medicini nosi ogromnu odgovornost, donoseći proizvode koji imaju priliku da promene i unaprede kvalitet života. Dokazano je da povezivanje sa prirodom jeste ključ fizičkog i mentalnog zdravlja. Teorija biofilije je dokazana na dizajnu evolucije čoveka u adaptivnom odgovoru na prirodni svet, ne i na veštački stvorene sile. Postoje jasno definisani uslovi medicinskog biofilnog dizajna koji moraju biti ispunjeni i odnose se na celokupno okruženje. Uravnoteženo stanište u najboljoj korelaciji sa egzistirajućim organizmima obrazuju ekosistem koji funkcioniše na nivou većem od zbira pojedinačnih činilaca, nasuprot tome, disbalansirana staništa pružaju neadekvatan odgovor.

U tom cilju potrebno je ispuniti sledećih pet uslova:

1. Biofilni dizajn naglašava humane adaptacije na promene okruženja koje su se tokom evolucionog ciklusa pokazale kao instrument u unapređenju zdravlja, kondicije i blagostanja ljudi. Izloženost prirodi irelevantna za ljudsku produktivnost i opstanak ima mali uticaj na ljudsko blagostanje i nije delotvoran primer biofilnog dizajna.
2. Biofilni dizajn zavisi od stalnog usklađivanja sa prirodom.
3. Biofilni dizajn zahteva jačanje i integrisanje dizajnerskih intervencija koje se povezuju sa stalnim okruženjem radi uticaja na psihofizičku kondiciju. Izolovana biljka ili slika van konteksta ili prirodni materijal u suprotnosti sa drugim dominantnim prostornim karakteristikama nije efikasan biofilni dizajn.
4. Biofilni dizajn podstiče emocionalnu vezu sa okruženjem i mestom, motiviše rad, produktivnost i jasno definiše identifikaciju sa habitatom u kom živimo i radimo.
5. Biofilni dizajn inicira trajne interakcije i reguliše odnose čoveka i okruženja.

S obzirom koliko brzo iskustvo prirode može izazvati restorativni odgovor i činjenicu da kompanije troše velike sume novca na izgubljenu produktivnost zbog bolesti povezanih sa stresom, dizajn koji nas povezuje sa prirodom smanjuje učestalost bolesti. Od autora koji su izneli dizajn, Vilijam Brauning i Dženifer Sil Kremer, izdvajamo dizajn prostora.

• Kognitivna funkcionalnost i blagostanje (Keplart et al. 2008, Van den Berg et al. 2007)
• Psihološko zdravlje i blagostanje (Alcock et al. 2013, Barton Preri 2010, Harti et al. 2003)
• Fiziološko zdravlje i blagostanje (Cndel et al. 2013)

Dizajn prostora inicira funkcionalni odgovor organizma (endogeno-egzogeni činilac), te je dizajn prostora inicijalna karika modela. Primeri iz prakse i dugogodišnje iskustvo navode da su pacijenti daleko opušteniji i relaksiraniji u uslovima okruženja koje organizam prepoznaje, a to je okruženje slično prirodi, tj. regeneracija prostora. Primer bolesti je hipertenzija belog mantila, sinkope izazvane strahom od igle, sinkope izazvane mirisom specifičnih medicinskih sredstava. Patofiziološki supstrat je u osnovi fenomen strah-spazam-bol sa lučenjem kateholamina i hormona stresa i sa manifestnom reakcijom organizma. Prirodni biofilni dizajn smanjuje pritisak, deluje relaksirano na vegetativni nervni sistem, poboljšava oštrinu vida u uslovima prirodnog osvetljenja, biljke u prostoru pod uticajem svetla određene frekvence-spektra svetlosti intenzivnije produkuju kiseonik-fotosinteza.

ŠTA JESTE, A ŠTA NIJE BIOFILNI DIZAJN?

Biofilni dizajn se fokusira na aspekte prirode koji doprinose ljudskom zdravlju, sa naglaskom na celom okruženju ili staništu (regeneracija prostora), da bi mogao imati dokazanu dobrobit na kogniciju, psihološko zdravlje, funkcionalnu i hormonsku ravnotežu. Empirijski dokazi kažu da je 5-20 minuta dovoljno za pozitivne emocije i mentalnu obnovu. Obrazac povezivanja sa prirodom izvodljiv je u uslovima urbanog okruženja, a merenje kvaliteta uticaja dizajna na zdravlje može se izvršiti narukvicom koja registruje puls AT i broj otkucaja srca. Proučavanjem ponuđenih 14 obrazaca dizajna, prema objavljenim studijama, uočljivo je da najintenzivniji uticaj na odgovor organizma imaju vizuelna veza sa prirodom – pogled na elemente prirode, prenoseći osećaj vremena i drugih živih bića, te se kao takav odnosi na BIO komponentu ove formule.

Obrazloženje sinergije – način donošenja zaključaka u medicini

Tokom susreta sa pacijentom lekari su angažovani da u određenom ambijentu saslušaju pacijenta, dobiju relevantne informacije, izvrše kliničke preglede i preglede postojeće dokumentacije. Na osnovu toga odlučuju se za dalja istraživanja, davanje saveta, propisivanje terapije ili upućivanje na drugu kliničku specijalnost – kliničko rasuđivanje.
Nova saznanja će stići empirijskim pristupom u pojedinačnim slučajevima. Dugoročna memorija zajedno sa činjeničnim informacijama dovodi do stvaranja šema povezivanja kliničkih promena i zaključivanja. Kliničko rasuđivanje u pojedinačnim slučajevima može biti:

1. intuitivno
2. racionalno – hipotetičko – deduktivno

Upravo se najviše grešaka dešava na tipu 1, koliko se ponavlja tip 2 rasuđivanja toliko se manje grešaka dešava na tipu 1. Upravo rukovođeni rasuđivanjem u donošenju odluke o zdravlju pacijenata sa smanjenjem greške model BIOREPHILIA poboljšava kvalitet rasuđivanja tipa 2.

Kako poboljšati kliničko rasuđivanje (pribavljanjem informacija, formiranjem hipoteza)?

Lekari u radu formiraju hipoteze – dijagnoze sa minimalnim kliničkim podacima, postavljanjem radne dijagnoze. Skup hipoteza predstavlja okvir za dalje prikupljanje informacija i testiranje hipoteze. Ljudsko telo je vrlo kompleksan i složen mehanizam i ne možemo na lak i brz način dobiti sve informacije koje želimo. I to upravo znači postaviti najverovatniju dijagnozu sa postojećim informacijama.
Uključivanje što više upita o svakom pojedincu daje veći broj informacija te uzročno-posledičnim analizama dolazimo do saznanja i uklapamo u patofiziološki supstrat. Etičko rasuđivanje u medicini ne može biti svedeno na algoritam i podspecijalnosti kliničke medicine. Situacije su znatno složenije i zahtevaju poštovanje i fleksibilnost.
Humana medicina zahteva racionalnost ali i kreativnost, mudrost i imaginaciju. Izazov u medicini predstavlja izrada preporuka, modela, osmatranja čoveka kao celine tela i uma, tj. smernica modela koji se odnose na primarnu regeneraciju. Smernice koriste realna znanja iz medicine upravo iz logičkih ili realističkih procena, potrebne su različite vrste znanja kada nema mnogo dokaza ili nisu dostupne validne studije. Objedinjeno znanje može pomoći kreaciju modela zasnovanog na dostupnim dokazima i meta analizama,
(npr. bol u stomaku možemo okupirati analgetikom, kliničkim pretragama doći do saznanja da su klinički testovi i validirani klinički pregledi uredni, te se nameće zaključak da doživljaj bola u stomaku može biti iniciran načinom života, što zahteva integraciju konvencionalne i nekonvencionalne medicine).

Kako integrisati znanje, prikazano je u modelu BIOREPHILIA-e, komponentno sastavljene od tri izdvojena modela BIO – RE – PHILIA.
Sumiranje količine znanja dostupne iz publikovanih validiranih studija svakako poboljšava kvalitet usluge. Efikasnost nekog tretmana služi da pomogne u kontekstu implementacije, na način na koji znanje pomaže u studijama primenljivosti, frekvence i personalizacije. Sinteza dokaza i interakcije jeste validan model regeneracije.

PHILIA, osećaj sajedinjenja sa okruženjem uz postizanje sinergetskog efekta jedinstvenog bića

Da bi se pravilno razumela neraskidiva simbiotska povezanost čoveka, njegovog bića sa svim pripadajućim neuro-fiziološkim procesima i životnog okruženja, potrebno je vratiti se na zoru nastanka, najpre ambijenta nastanka života, a onda i ljudskog bića kao samo jednog ali reklo bi se kritičnog izdanka istog tog okruženja.
Kažu da je najveća slučajnost koja se ikada dogodila u istoriji, ljudskom umu, poznatog univerzuma starog 13,7 milijardi godina, upravo nastanak uslova koji su doveli do nastanka života i evolutivnog razvoja. Golemi komadi usijanog stenja koje se u haotičnoj supi velikog praska, spaja i sačinjava loptastu masu, nastavljajući let svemirom koji se širi sve većom brzinom, pri tome hladeći se i usporavajući, pod silama gravitacije i tamne materije u nekom trenutku staje blizu novonastale zvezde koju će bića, jednog dana osvešćena tlu planete koju znamo kao Zemlja, nazvati Suncem. Nauka, bar onaj deo do kog smo doprli, kaže da se to dogodilo pre oko 4 milijarde godina, a da su prvi poznati oblici života poznati kao mikrobi nastali pre 3,7 milijardi godina.

Postavlja se pitanje možemo li pravilno zamisliti tu vremensku distancu sa aspekta trajanja ljudske istorije ili još bliže, po osnovu trajanja dužine prosečnog ljudskog života i davanja individualnog prava na prisvajanje staništa. Isti metodi kažu da se ljudska vrsta u najprimitivnijem obliku počela javljati pre oko 5-7 miliona godina, te da su najstariji tragovi postojanja u vidu oruđa za prosti rad i lov, stari tek 2,5 miliona godina. Nama bliski, anatomski modelirani “Homo Sapiens“ datira od pre 130.000 godina.
Navedenu slučajnost najbolje opisuje Fermijev paradoks koji suprotstavlja verovatnoću nastanka života u svemiru od 400 milijardi galaksija od kojih svaka sadrži 400 milijardi zvezda, sa nedostatkom dokaza o postojanju života na tako velikom broju potencijalnih “gnezda života”. Ovaj paradoks je matematički najbolje opisan Drejkovom jednačinom koju je 1960. godine postavio Frenk Drejk i glasi:

N = R x fp x ne x fl x fi x fc x L

Gde su varijable redom:
N – Broj civilizacija u našoj galaksiji sa kojima bi mogli da komuniciramo
R – Prosečna brzina nastanka Zvezda u galaksiji Mlečni Put
fp – Udeo zvezda koje imaju planetarni sistem
ne – Prosečan broj planeta na kojima je moguć razvoj živih organizama
fl – Udeo planeta na kojima se život zaista razvije
fi – Udeo planeta na kojima se sa razvojem životnih oblika razvijaju i inteligentni oblici života
fc – Udeo civilizacija sposobnih da razviju međuzvezdanu komunikaciju
L – Očekivani vremenski period tokom kojeg civilizacija emituje signale u otvoreni svemir, odnosno tokom kojeg ju je moguće identifikovati.

Zašto je uopšte ova formulacija važna za PHILIA formulaciju koncepta?

Iz jednog prostog razloga, vrlo lako i brzo u kolektivnom umu gubimo svest o važnosti okruženja koje nam je sa tako malom verovatnoćom ponuđeno na upotrebu, pri tom još brže zaboravljajući da smo je samo pozajmili od budućih generacija, a ne nasledili od svojih predaka.
Brojevi od kojih prilično zastaje dah, posebno kada se sagledaju vremenske razlike događaja. U međuvremenu je planeta bila suočena sa pet velikih izumiranja u periodima Kambrijuma, Karbona, Devona, Ordovicijuma i Perma. Čak i tu govorimo o periodu od 540 miliona godina, samo 63 miliona godina od izumiranja dinosaurusa kao najmasovnijih bića koji su naseljavali planetu. Ako posmatramo biološke norme i procese koje poznajemo, logično se nameće pitanje vremena razvoja takvih i tolikih bića kao i njihove evolucije. Zanemarujući rupe u teoriji evolucije ne možemo, a da ne postavimo pitanje uticaja stanovnika planete na promene u njenom eko-sastavu i prirodne hemijsko-fizičke procese, spregnute sa njenim prirodnim ciklusima. Da bi imali jasniju sliku moraju se odvojeno posmatrati oba faktora ponaosob.

Parametri kojima planeta raspolaže su:

• nagib ose okretanja (fino podešen nagib koji samo u opsegu +/-2% daje uslove za život)
• brzina i smer okretanja jezgra kao i periodične promene istog
• interakcija sa Mesecom kao satelitom te pojava plime i oseke kao i aksijalne sile koje deluju na visoki živi svet
• interakcija sa Suncem kao emiterom energije za život, svetlosne i toplotne
• interakcija sa telima otvorenog svemira, van Ortovog oblaka (asteroidi, za koje se smatra da su doneli vodu i seme života na Zemlju, komete, meteoridi, supernove, kvazari)

Svaki od navedenih faktora u većoj ili manjoj meri utiče na Zemlju i život koji je naseljava, uslovljavajući prirodne cikluse promena klime, atmosfere, stratosfere, jonosfere, te možda najintenzivnije promene u elektromagnetnom omotaču planete koji štiti od svih vrsta kosmičkih zračenja osim kvazara, ali srećom ne postoji nijedan dovoljno blizu Sunčevog sistema koji bi mogao ugroziti život na Zemlji.

Iz navedenog je jasno da je zapravo najveći potencijalni neprijatelj ali i uživalac blagodeti ove svemirske oaze zapravo čovek. Svojim delovanjem kao misaono i evolutivno napredno biće, svoje stanište može braniti od velikog broja spoljnih faktora ali isto tako može biti poguban po osetljivu i krhku ravnotežu životnih uslova jer je opseg varijacije istih na koje se ljudski organizam može prilagoditi veoma mali, bilo da se radi o dozvoljenoj dozi zračenja, temperature, promene spektra svetlosti, seizmičke aktivnosti, kiselosti sredine, aero i hidro zagađenja.

I kao da je zaboravio sve to, čovek se u potpunosti okrenuo životu u velikim urbanim centrima, potpuno se oslanjajući na veštačku inteligenciju u rešavanju kako algoritama za korist svog zdravlja, tako i na besomučnu eksploataciju resursa kroz promene geološke strukture planete ali i po cenu trošenja krucijalnih resursa neophodnih za svakodnevni ZDRAV život. U tom procesu odricanja od prirodnog okruženja lagano je počela da se tanji iskonska spona prirodne regulacije hemijsko-fizioloških procesa u ljudskom organizmu. I što vreme više odmiče, veći procenat svetskog stanovništva migrira ka gradovima pojačavajući vorteks zagađenja koji se reverzibilnom spregom vraća samo njemu jer kako smo ranije napomenuli, planeta je postojala sa drugim oblicima života mnogo pre čoveka i postojaće dugo nakon što se era ljudskog roda završi.

Ideja PHILIA-e je vraćanje čoveka prirodi kroz unošenje prirode u urbane sredine i stvaranje prilagođenih uslova za nesmetan razvoj i funkcionisanje zelene flore u uslovima izmenjenih vrednosti kroz dejstvo čoveka. Ovde se zapravo radi o okretanju procesa unazad odnosno stabilizaciji spirale zagađenja i akceleracije negativnih promena, a dalje kroz usporavanje i uvođenje u optimalne okvire. I gde bi se bolje moglo krenuti sa time nego u zdravstvenim ustanovama jer je najlakše probuditi svest čoveka narušenih zdravstvenih parametara, a kroz takve slučajeve i onih čiji vidljivi zdravstveni indikatori još uvek imaju ispravna očitavanja.

Upravo u tome leži snaga PHILIA komponente, osvešćivanje čoveka o neophodnosti suživota sa prirodnim elementima koji su činili kolevku nastanka samog ljudskog bića. Osećaj pripadnosti jednog drugom, poštovanje i međusobna održivost kroz uzajamno davanje i uzimanje, koncept svesti potrebe, opstanka i zajedničkog uživanja u čarima svega onoga što dobijamo od zajedničkog doma, planete Zemlje. PHILIA komponenta u celokupnom konceptu BIOREPHILIA-e, odnosno vraćanju ravnoteže suživota prirode i čoveka, donosi prilagođavanje u izmenjenim uslovima, odnosno disperziju biljnog sveta u okruženju koje je čovek kreirao prema svojim potrebama i željama, kao što je nekada priroda formirala čoveka onako kako je to najbolje umela. Očigledan kompromis, pomirenje dva pristupa, evolutivnog i revolutivnog. Čovek očigledno zaključuje da su promene koje izaziva prebrze i da negativno utiču na celokupan biosistem te da se neminovno mora osvrnuti nazad i vratiti se iskonskim korenima ali u novim, savremenim uslovima sa potpuno promenjenim parametrima.

Naš civilizacijski DNK u sebi zadrži odrednice koje nas neraskidivo vežu sa prvim parametrima evolutivnog razvoja i tu se rađa ideja vraćanja korenima i prilagođavanja razvoja esencijalnim faktorima. Svakako, ne postoji bolji način nego krenuti sa time onde gde će buđenje kolektivne svesti biti najbrže i najefikasnije, u očuvanju zdravlja i revitalizaciji svih funkcija neophodnih za svakodnevni život i rad. Ovde se ne radi samo o slučajevima revitalizacije narušenih procesa u organizmu već i o očuvanju postojećih parametara u granicama optimalnog, ne dozvoljavajući oscilacije koje dovode do poremećaja. Unos faktora prirodnog okruženja u savremena arhitektonska rešenja zdravstvenih ustanova samo doprinosi tretmanima i procedurama zasnovanim na istim postulatima, odnosno lečenju na biljnoj bazi, matičnim STEM ćelijama dobijenih od biljaka ili kozmetičkim preparatima na istoj bazi za dalji proces nege.

Kao što je u prethodnim poglavljima opisa koncepta BIOREPHILIA opisano, sam pogled i dodir okruženja tretiranog na način koji je potpuno istovetan onima iz doba predindustrijske epohe, pojačava osnovu psiho-fizičkog “platoa” čoveka za prihvatanje terapije nastale na istovetnoj bazi. Ta konstelacija i komunikacija spoljnjeg i unutrašnjeg univerzuma ljudskog bića i uma nesumnjivo dovodi do ravnoteže i pozitivnog odgovora kroz revitalizaciju i rekonstrukciju svih elemenata kako fizičkog tako i mentalnog sastava ljudskog bića.

Ne zaboravimo da će se sa daljim promenama planete, pre svega globalnim zagrevanjem, civilizacija suočavati sa davno zaboravljenim pretnjama jer samo u permafrostu – višegodišnjem pa i viševekovnom ledu “spavaju” virusi i bakterije koje je naš genetski kod odavno “zaboravio”, a da se efikasni lekovi kriju upravo u preživelim vrstama biljaka iz tog perioda. Stoga ovaj koncept nosi snažno rešenje za očuvanje vitalnosti kolektivnog zdravlja i prvog uslova preživljavanja u neizvesnim okolnostima sutrašnjice.

BIOREPHILIA

BioRePhilija, bio-re-philija

Ovom formulom se uokviruje i pomiruje antagonizam funkcionisanja ćelijskih procesa i interakcije ćelijskih organizama te dovode u ravnotežu nusprodukti neuskladjenog fukcionisanja prirodnih procesa u reverzibilnoj reakciji nastajanja i nestajanja, samim tim eliminišući ili bar minimizirajući efekte negativnih konsekvenci.
Zdravlje definišemo kao stanje pojedinca na osnovu specifičnih objektivnih karakteristika, gde se većina ovih karakteristika može realizovati . Da bismo definisali dobro ili loše zdravlje u apsolutnom smislu potrebna nam je referentna vrednost, koja deli kriterijum dobrog ili lošeg zdravlja. Medjutim, prag zdravlja nije moguće jasno definistati apsolutnim brojem, formula BIOREPHILIA je primenjena na svakog čoveka ponaosob, a prati se bez limitiranih vrednosti, gde jedan biomarker dovodi do predvidjanja drugog uz permanentno praćenje duz vremenske ose-procesa starenja. Ovakva formulacija omogućava praćenje stanja pojedinca na istoj skali tokom vremena, te u tom slučaju rezultati praćenja pojedinca u vremenu bez odstupanja, govori o stabilnosti zdravlja kroz primenjenu personalizovanu dijagnostiku, suplementaciju, negu i lečenje. Za kvalitet zdravlja pojedinca ne moze se koristiti samo referentno merenje kroz populaciju već i prediktori zdravlja bez praga refencije.

Cilj istrazivanja bio je otkriti procese koji definišu:

• kvalitet dužine života
• prediktore budućeg života, helthy ageing
• rezultujući prediktor kvaliteta života
• biofunkcionlalno doba.

Zdravo starenje mora biti definisano intregrativnim konceptom biološkog doba i biofinkcionalnog doba kroz prediktore – biomarkere i okruzenjem biofilnog dizajna kao dela fenotipa.

Biološko doba +biofunkcionalno doba + biofilni dizajn = bio+re+philia.

Ako je BIO (covek , genetika , ekosistem), RE (regenercacija disfunkcije), PHILIA (kvalitet života), onda je formula spoj finkcionalne i tradicionalne medicine. Ne postoji univerzalna formula jer put resenja zavisi upravo od unetih podataka svakog ponaosob. Ne koliko dugo, već koliko dobro živimo život zavisi od sopstvenih izbora i interakcija sa okruzenjem.

BioRePhilia-matematicka apstrakcija koncepta

BIO

Dolazi od reci Bios, oznacavajuci zivot u svakom smislu. Po nacelu ideje pre svega zivot coveka ali ne van konteksta zivota biljke odnosno drveta. U biologiji je vec poznato da i nakon obaranja stabla nastavljaju sa procesom fotosinteze odnosno proizvodnje kiseonika iz CO2 okruzenja. Neke analize cak govore da se ta aktivnost nastavlja u tragovima cak i nakon “umrtvljenja” materijala, odnosno prerade i ugradnje te da se proces zaustavlja i preokrece tek u momentu pocetka truljenja ili sagorevanja.
U sinergetskom smislu posmatramo dve sprege, odnosno interakciju prisustva u zatvorenom ili delimicno zatvorenom prostoru urbanog okruzenja. Sta je ono sto covek svojim prisustvom daje biljkama u smislu nege i ishrane organskim materijama ali i kanalisanjem sto vece kolicine adekvatne svetlosti bilo kao prirodne ili vestacki produkovane i usmerene svetlosti u plavom i zelenom spektru.
Dakle, tu imamo input svetlosti i organskog djubriva od strane coveka ka flori, a sa druge strane odziv biljke kroz proces fotosinteze i lekovitog dejstva, emitovanog kroz prisustvo u prostoru gde emitujucim enzimima utice na mentalni sklop i fizioprocese u ljudskom organizmu.
Sa obzirom da taj uticaj ne mozemo definisati jasnom varijablom, dodelili bi mu indeksiranu vrednost grckog slova T (tau). Tau se svakako razlikuje po personalnom uticaju te bi se njime objasnio onaj deo poboljsanja pacijenta koji ne mozemo pripisati personalizovanom pristupu, a sto ce se primenom koncepta na dovoljno velikom uzorku pacijenata svakako iskristalisati u dovoljno dugom vremenskom intervalu. Permanentno pracenje rezultata u protoku vremena svakako ce nas pribliziti okvirima indeksa Tau sa tim da ne treba ocekivati potpuno tacnu vrednost cak i na beskonacnom uzorku.

RE

Objasnjava svaki vid “vracanja” nominalnih vrednosti oba cinioca reakcije, coveka i biljke. Rekonvalescenciju, rekonstrukciju, revitalizaciju, reanimaciju, reprodukciju, refilizaciju.
Vrednost ovog indeksa mozemo oznaciti kao R (ro). Ocitava se ocenom rezultata tretmana, nege i oporavka ciljanih funkcija, mentalnih, fizioloskih ili biohemijskih. Svakako zavisi u odredjenom obimu od subjektivne procene ali se zasniva na citljivim i egzaktnim ciniocima u jednom delu spektra ocenjivanja ali u nekih 50% i u pausalnom ali objektivnom ocenjivanju reakcije.

R = X x T

Ovde matematicki imamo malo konfuznu situaciju da na dve strane jednacine imamo promenjive varijable, Tau i Ro, ali potpuno svesno jer se koncept i zasniva na iskustvenom otkrivanju tih varijabli i njihovom odnosu jer priblizavanje toj definiciji cini zapravo medicinsku M teoriju odnosno teoriju svega u smislu odrzivog tretmana i nege neindustrijskim sredstvima nebaziranim na hemijsko-farmaceutskim procesima, prirodi dato-od prirode dobijeno.

FILIJA-PHILIA

F (phi) je u ovom slucaju jedina konstanta, zapravo polazna velicina i objasnjava polazno stanje, dato stanje, a to je ono kako je ljudski rod zatekao ovu planetu, datu za zivot ali sa obavezom da se o njoj brinemo na najbolji moguci nacin da bi odrzali stanje ravnoteze odnosno sponu suzivota i to je u ovom i svakom drugom slucaju vrednost 1, odnosno F(phi)=1.
Svako narusavanje, pa i ovo koje smo kroz milenijume postigli pada ispod vrednosti 1 i tezi nuli (0), odnosno sve losijim uslovima za zivot i odrzanje zdravlja. Ako se oslonimo na vazecu i opsteprihvacenu teoriju Carlsa Darvina, teoriju evoluciju, ne mozemo prenebegnuti ideju da se zivot iz okeana razvijao na vrlo krhkim temeljima, te da je minimalna oscilacija uslova razvoja zivih bica mogla biti kobna po reset i rizik da se vise nikada ne pokrene. Dakle, zato se ovom ciniocu dodeljuje vrednost 1 odnosno maksimalna verovatnoca da se ostvari.

Iz svega navedenog su nastala dva puta prakticne primene dobijenih rezultata istrazivanja, jedan kroz izgradnju i uredjenje prostora za zivot, rad i lecenje, Nové design, a drugi, untrasnji, kroz regenerativne tretmane i odgovarajuci hormonalno-kozmetoloski tretman, LIOR Regenerative Treatment.